 Zbog svega toga je nazvan “živim fosilom” i smatra se najstarijom i najotpornijom biljkom na planeti. Pre 5.000 godina ginkom su se lečili kineski carevi, koristili su lišće za lečenje promrzlina, astme, bronhitisa i drugih bolesti. Smatrali su da je korisno i seme, koje je još od 206. godine prije nove ere imalo svoje mesto u ishrani. Semenke ginka su jestive i uz dobru pripremu su odlično jelo. Iako se list ginka u tradicionalnoj medicini Dalekog istoka primjenjuje od davnina, prvi ekstrakt dobijen je tek 1965. godine. Zahvaljujući hemijskim i farmakološkim istraživanjima, iz lista su izolovane hemijske komponente koje pokazuju pozitivno delovanje na ljude.  A kada su u pitanju obrambeni mehanizmi i dug životni vek ginka, dokazano je da je to povezano s pet supstanci u listu i korenu, odnosno ginkolidima koji imaju značajna farmakološka svojstva. Utvrđeno je da regulišu protok krvi u mozak i time podstiču pamćenje, učenje, smanjuju depresiju i druge tegobe u starijoj dobi. Pored toga, deluju na imunološki sistem, ublažuju asmatične probleme, bakterijske infekcije, arteriosklerozu i posljedice moždanog i srčanog udara. Značajan je i utjecaj na alergije, zgrušavanje krvi, Alchajmerovu bolest, demenciju, gluvoću, anginu pektoris, poremećaje koronarne i cerebralne cirkulacije … Zbog toga ginko u savremenoj medicini ima raznovrsnu upotrebu. Plod i lišće se mogu uzimati i neobrađeni, presni, a posebno je popularan i efikasan standardizovani ekstrakt koji je i Svjetska zdravstvena organizacija priznala kao antidemencijsko sredstvo. Prema mišljenju medicinskih stručnjaka, farmaceutski proizvodi dobijeni ekstrakcijom iz lista i semena, kojih ima više od pedeset, mogu dostići popularnost preparata salicilne kiseline (jedan od njih je i aspirin).  Dokazano je da štiti stanične membrane od slobodnih radikala, hrani stanične strukture, održava vlažnost kože i na taj način je podmlađuje., odnosno štiti od pojave bora i oksidacije. Zbog toga se kozmetički preparati na bazi ginka preporučuju za sve tipove kože, a naročito za suvu, umornu i zrelu. Oprezna upotreba U našim apotekama dostupni su čaj, kapi i kapsule ginka. Tinktura djeluje brže od čaja zato što alkohol omogućuje aktivnim supstancama da se direktno apsorbuju. Prilikom upotrebe mora se voditi računa o doziranju, jer prevelike količine mogu izazvati dijareju, mučninu i povraćanje. Ali, smanjenjem doze stanje se normalizira. Ginko ne trebaju koristiti trudnice, djeca mlađa od 12 godina, hemofiličari i osobe kojima nedostaje vitamin K ili imaju obolelu jetru i bubrege. U nekim zemljama ginko se pretežno uzgaja za proizvodnju listne mase , odnosno sirovine za farmaceutsku industriju. Velike plantaže obuhvataju i do 500 hektara na kojima su milioni sadnica od kojih se dobija lišće. Lišće se bere dok je zeleno, suši u industrijskim sušarama, balira i transportuje u na dalju preradu u Irsku, Nemačku, Švajcarsku i Francusku, gdje se dobija ekstrakt za farmaceutsku industriju. Plantažna proizvodnja ove vrste u svetu se pokazala ekonomski isplativom, a potražnja znatno nadmašuje proizvodnju. Ginko i kod nas dobro uspeva, jer su klimatski uslovi odlični, čak i za podizanje plantaža.  Ginko se može gajiti i u saksiji, žardinjeri a posebno je efektan kao bonsai. Sadnice ginka starosti 3 godine, visine 30-35 cm mogu se naručiti i preuzeti u Beogradu na tel. 061 66 58 288 Cena za jednu sadnicu ginka u saksiji je 450 din, za veće količine se odobrava popust Rasadnik "GINKO BILOBA" Novi Slankamen, rešenje 322-05-220/2013-10 |