U najširem smislu, Ćigung je nauka o evoluciji stvaralačke energije, pokeretačkog principa za sve procese u univerzumu i osnovne suštine koja pokreće evoluciju materije. Ovaj princip ili kako ga neki nazivaju energijom u kini nazivaju Ći (Qi), u Indiji Prana, u hrišćanstvu Sveti duh itd.
Nezna se kada je tačno ćigung nastao. Prvi pisani tragovi su stari oko 5000 godina, a određenu formu dobija pre oko 2500 godina. Jedan deo čuvene medicinske knjige «Kanon o unutrašnjem, Žutog Cara» (Huang Di Nei Jing), objavljene za vreme vladavine dinastije Han (206-24 g pne), takođe ima deo posvećen ćigungu.
Međutim među tradicionalnim majstorima, koji su čuvari tradicije postoji mišljenje da mnogo pre nego što je nastala naša civilizacija, postojala je civilizacija čiji su mudraci bili bića veoma razvijenog senzibiliteta i svesti, posvećeni razumevanju najsuptilnijih zakona po kojima priroda funkcioniše. Sposobnosti koje mi danas zovemo ’’ekstrasenzorna percepcija’’ njima su bile sasvim prirodne (i danas kao nekada praktičari ćigunga razvijaju sposobnost da osete protok ćia u telu i okolini). Jedna od njihovih najvećih ’’strasti’’ bila je ostvarivanje svih potencijala svoga bića. Na tom putu su «videli» suptilnu sveprožimajuću silu, čija je suština stvaranje i evolucija života. Shvatili su da ta sila u njihovim telima kruži tačno određenim putanjama, na kojima se nalaze centri koji služe za njeno regulisanje i da je preko tog sistema energetskih kanala povezana sa prirodom. Jedan od nihovih suštinskih uvida je da postoji prirodna potreba živog organizma da se prepušta prirodnom toku životne sile i ulazi u stanje fiziološkog, mentalnog i emocionalnog mira gde dolazi do obnavljanja i uravnotežavanja energetskog sistema, upravo je to osnovni ćigung.
Međutim, ako osoba svesno prepozna poziv prirode za ovim prepuštanjem i zadrži svesnost dok boravi u ovom stanju, tok ćia se značajno pojačava (u odnosu na nesvesni boravak u ovom stanju koji se prepoznaje kod male dece) a evolucoja osobe se ubrzava. Ovde se otkriva jedna od uloga posebnog dara koji posedujemo – SVESNOST. Mogućnost da značajno povećamo ći u energetskim kanalima nas približava idealu ostvarivanja potpunih potencijala koje nam je priroda podarila. Pored toga što ova prirodna tendenciju tela i uma za boravkom u stanju dubokog prepuštanja i mira omogućava ubrzanje naše evolucije, to ima i presudan uticaj na zdravlje, kvalitet i dužinu života. Iz ovoga možemo videti da primarna uloga ćigunga nije postizanje i održavanje zdravlja (oni su nusprodukti), već ubrzanje evolucije čoveka.
U svrhu sprečavanja i otklanjanja ometajućih faktora koji mogu sprečiti ili otežati prirodni ulazak u ovo stanje, a takođe i otkrivanju postupaka koji ovo mogu pospešiti, hiljadama godina se eksperimentisalo kako na svest i energiju utiču biljke, zvukovi, način života, ishrana vremenske prilike, planete i zvezde, pokreti, disanje, seksualna aktivnost itd. Sažimanjem iskustava ovih eksperimenata stvorena je veličanstvena nauka, danas poznata kao Ćigung (Qigong). Akupunktura, fitoterapija, masaža, fng shuei su discipline koje su proistekle iz ovih eksperimenata. Veliki majstori kažu da je ćigung primarni metod a ostali metodi pomažu ovaj process ili se koriste za brzo otklanjanju zdravstvenih problema za koje nema dovoljno vremene kako bi se rešili prirodnim putem ćigung procesa.
Šta se u stvari dešava sa ćiem većine ljudi? Kada se čovek rodi njegovi energetski kanali su puni ćia, tako da se sve funkcije obavljaju uglavnom na visokom nivou. A kada dete istroši neku količini slobodne energije, možete ga videti kako se umiri i zapada u neko posebno stanje mira u kome boravi neko vreme. Ovo omogućava prirodi da otkloni eventualne blokade koje su nastale aktivnošću i uravnoteži i obnovi energiju. Posle ovog perioda, često možete videti dete koje ponovo nastavlja sa svojim aktivnostima, potpuno osveženo i puno energije. Ova spontana regulacija i obnavljanje ćia odlično funkcioniše do treće, eventualno, šeste godine. A onda usled pogrešnog vaspitanja, pogrešne ishrane, preteranog insistiranja na korišćenju procesa razmišljanja, nepridonih socijalnih pritisaka i svakako usled buđenja seksualnosti i seksualnih hormona u pubertetu, počinje veliko raspianje ćia. Usled nedostatka ćia ova prirodna sposobnost obnavljanja biva blokirana i polako potisnuta. Istovremeno, zbog gubitka prirodnosti i sposobnosti prepuštanja gubi se sposobnost celovitog obnavljanja ćia, što na kraju rezultira življenjem sa smanjenom količinom ćia. Kada dođe do manjka ćia u organizmu, da bi zaštitio vitalne funkcije, organizam povlači ći iz onih delova tela koji su po posebnoj logici prirode od manje vitalne važnosti. Zbog smanjenja energije u tim tkivima ona ubrzano počinju da propadaju i postaju zone slabosti gde može lako da dođe do bolesti. Po ovom principu, svaka osoba do svoje 25-30 godine već uveliko živi sa smanjenom količinom energije, osim ako u mladosti nije upućena u ćigung. Ovaj prosec degeneracije postaje sve brži kako vreme prolazi. Ćigung ima upravo za cilj da ovaj proces spreči ili bar uspori, a ako je  već podmakao da ponovo napuni energetske kanale ćiem.
         Danas, za ćigung bez preterivanja, možemo reći da je ključni vezivni element koji prožima i daje životnost celokupnoj drevnoj istočnjačkoj kulturi. Kao primer možemo navesti kineske borilačke veštine, ceremoniju čaja, slikanje, umetnost vođenja ljubavi, alhemiju, tradicionalnu kinesku medicinu itd.. Sam izraz ’’ćigung (qigong)’’ znači ’’rad na unutrašnjoj energiji’’. Mnogobrojne tehnike služe otklanjanu prepreka i pospešivanju urođenog prirodnog procesa.
U literaturi možemo naći različite podele ćigunga koje su samo uslovne zato što koristi često iste metode a razlikuju se samo u cilju. Tako imamo daoistički, budistički, borilački i medicinski ćigung. Medicinski ćigung se posebno ističe tek poslednjih 500 godina a 50 godina unazad naučnici širom cveta pokušavaju da odgonetnu koji su principi delovanja. Tačnije možemo pričati samo o medicinskom delovanju ćigunga a ne o posebnom metodu.
Druga podela koja se često koristi je prema načinu izvođenja određenih postupaka, i onda govorimo o statičkom i dinamičkom ćigungu, kao i njihovim varijacijama. U statičkom obliku zauzimamo određenu poziciju i dalje se ne pomeramo dok izvodimo određene disajne i mentalne postupke, i to su primarne metode u ćigungu. Ovo je suprotno od uobičajene pretstave laika koji misle da je ćigung pre svega telesno vežbanje praćeno disanjem i određenim mentalnim procesima. Kod dinamičkog vežbanja izvodimo određene pokrete ili vrstu samomasaže u skladu sa disanjem i određenim mentalnim procesima. Taiđićuen je u osnovi jako napredni dinamički ćigung.
Kod medicinske upotrebe ćigunga imamo dva dominantna načina:
Prvi je Samokontrolišuća-auto terapija, gde pacijent dobija od ćigung stručnjaka određenu vežbu i izvodi je sam pod kontrolom.
Drugi postupak se naziva Vaići liaofa ćigung, koji se danas često prevodi kao izlazeći-ći, što je u stvari kineski naziv za prenošenje ćia (bioenergije) na obolelu osobu sa ciljem podsticanja njenog organizma na oporavak i uravnoteženjem njene energije u meridijanima.